"Da mi je neko rekao pre sedam godina, na mojoj poslednjoj godini studija ekonomije rekao da ću ja živeti bez novca, definitivno mu ne bih poverovao. Moj tadašnji plan je bio da pronađem dobar posao i zaradim što više novca."
Tako govori Irac Majk Bojl koji dobrovoljno živi bez prihoda, bankovnog računa i potrošnje.
"To sam i ostvario. Imao sam fantastičan posao rukovođenja velikom kompanijom organske hrane, imao sam jahtu. Moj životni put se promenio jedne večeri na jahti, dok sam filozofirao sa prijateljem. Bio sam pod značajnim uticajem Gandija. Počeli smo da govorimo o svim važnijim pitanjima u svetu", uništavanju životne sredine, resursa, ratovima... Nismo mislili da nas dvojica možemo da napravimo bilo kakvu razliku, bili smo dve male kapi u zagađenom okeanu."
Međutim, te večeri dobio je ideju.
"Ova pitanja nisu nepovezana kao što sam ranije mislio - imala su zajednički uzrok. Većina ljudi ne želi namerno da povredi druge, oni ne rade to direktno. Alat koji je „zaslužan“ za to je novac. Uzmimo za primer: kada bismo mi sami proizvodili nama hranu, ne bismo bacali trećinu te hrane, kao što radimo danas."
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.