(VIDEO) VREMENSKO ORUŽJE MOĆNIJE OD HAARPA: Ovo su 4 jeziva načina manipulisanja klimom u vojne svrhe!

Manipulisanje klimom počelo je još 1946. godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen – dioksida u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala.

Danas nema nikog ko se ne pita šta se to dešava sa klimom . Od čega i zašto se priroda menja. Ali ne krivite prirodu … Prava nedirnuta priroda je kao živi organizam gde je sve na svom mestu i sve je u harmoniji jedno sa drugim.

Međutim kada se dirne u prirodu, u njeno srce, tada zima više nije zima, a leto više nije leto.

Manipulisanje klimom počelo je još 1946. godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen – dioksida ( ​​suvi led ) u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su isti kao i oni u oblacima. Znalo se da se topli vazduh prilikom dizanja od zemlje sve više hladi i da se jedan deo te vlage kondenzuje u sićušne kapljice koje formiraju oblake.

Zasejavanje oblaka

Milioni tih kapljica moraju se spojiti međusobno da bi postale dovoljno teške i kao takve padale kao kiša. Tako je i dotičnom naučniku palo na pamet da bi oblaci mogli biti ‘ zasejani ‘ da stvaraju kišu čak i nad sprženim pustinjama. U Južnoafričkoj Republici 1988. godine došlo je do jednog slučajnog otkrića koje će dosta uticati na tokove "proizvodnje klime". Njihov takozvani čarobnjak za proizvodnju kiše, Grejem Mater, stekao je utisak da izduvni gasovi iz jedne fabrike papira pospešuju kišu.

Kad je testirao gasove ustanovio je prisustvo higroskopskih soli, koje privlače vlagu, i shvatio da bi one mogle biti iskorišćene za dramatično obogaćivanje oblaka. Polazeći od njegovih nalaza, Američki nacionalni centar za atmosferska istraživanja eksperimentisao je tokom četiri godine sa zasejavanja higroskopna raketama, koristeći ambijentalnu vlagu u oblacima.

Preliminarni rezultati pokazali su da zasejavanje oblaka funkcioniše. Tako danas najmanje 29 saveznih država SAD ima programe za modifikaciju vremena, a inače Pentagon već duže vreme veruje da će klima moći da se koristi kao oružje po snazi ravno nuklearnoj bombi.

Godine 1998. Malezija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 15 godina. To je bio razlog da malezijska vlada otpočne sa razvojem jedne nove tehnike koja uključuje zasejavanje oblaka helikopterima Mi – 17 (normalna letelica može da ponese 20 snopova raketa , dok malezijski helikopter može da ponese 60).

Kad Kinezi eksperimentišu

Projekti modifikacije klime prilično su poodmakli u Kini. Tako su 2000. godine, zabrinuti što su zime u Pekingu bile suviše suve, zvaničnici iz pekinškog meteorološkog ureda pustili iznad grada balone napunjene paketićima srebrnog jodida od po pet grama.Na visini od 2.000 metara 1 fitilj sa sporim sagorevanjem aktivirao je raketu koja je razasula 500.000 milijardi veštačkih kristala iznad oblaka.

Eksperiment je bio suviše uspešan: Desetak centimetara snega palo je na centralni i istočni Peking, glavni aerodrom bio je zatvoren, a svi glavni drumovi sem 2 bili su blokirani .

I naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu skrenuli su na sebe pažnju međunarodne javnosti svojim sposobnostima uticanja na vremenske prilike.

Njihovi početni projekti bili su prilično primitivni: Avioni su ispuštali ogromne količine betonske prašine iznad oblaka, očigledno verujući da će ih ona rasturiti. Ali kad su njihovi projekti modifikacije klime postali prefinjeniji odmah se povećala i stopa uspeha.

Krajem osamdesetih godina ruski naučnici su koristili komplikovane hemikalije za regulisanje oblaka i bili su kadri da garantuju lepo vreme iznad Moskve za vreme održavanja parada i drugih masovnih javnih skupova.

Kad se vračevi naljute

Manipulisanje klimom ne prolazi uvek bez problema. Kad su 1998. godine marokanski ratni avioni zasuli hemikalijama oblake iznad Burkine Faso izazvavši tako pljusak, lokalni vračevi opasno su se naljutili. Zapretili su da će stupiti u štrajk ako “mašine“ ne budu vraćene tamo odakle su i došle. I u SAD rančeri i farmeri često tuže manipulatore oblacima tvrdeći da im oni odvlače “njihovu kišu “ na drugu stranu.

Ali sve ovo izgleda prilično bezazleno prema onome za šta se danas najviše eksperimentiše sa klimom, a to je u vojne svrhe. Vojni krugovi su još odavno pokazali veliko interesovanje za projekte modifikacije klime. Tokom ratova vreme je često igralo važnu ulogu. U godinama posle Drugog svetskog rata američki vojni vrh je finansirao na desetine tajnih projekata uključujući i

Projekat Argus, koji je proučavao načine izazivanja zemljotresa, Projekat Nebeska Vatra koji je istraživao mogućnost stvaranja munja i gromova i Projekat Olujni Bes koji je proučavao načine kontrolisanja pravca kretanja moćnih uragana.

Projekt Olujni Bes je uključivao zasejavanje hemikalijama oblaka okolo uragana sa ciljem da se izmene “kontrolne struje“ koje usmeravaju njegovo kretanje. Prema izjavu jednog naučnika koji je radio na projektu , rezultati su bili “dvosmisleni".

Prema tome izveštaju, američke oružane snage mogle bi da potope neprijateljsku vojsku, uskrate joj pijaću vodu, izazivaju sušu i razore komunikacije i radarske sisteme. Šta mislite šta mogu sa velikim gradom. Militaristički planeri već uveliko sprovode u delo zasejavanje oblaka iznad neprijateljskih teritorija koristeći nevidljive avione, čime bi u ratnim uslovima pretvorili zemljište u kaljugu, stvorili uragane koji će moći da opustoše celu zemlju a uveliko su ovladali i stvaranjem veštačkih cunamija ( setite se cunamija koji je nadavno poharao Šri Lanku i okolinu, priča o prirodnom cunamiju baš i ne pije vodu) .

Četiri oblika meteorološkog ratovanja

Profesor Acum Omura , koji radi kao direktor Instituta za klimatološka istraživanja u Cirihu, tvrdi da supersile već imaju sredstva za četiri oblika meteorološkog ratovanja.

Operacija poplave predviđa masovnu upotrebu aviona koji će u slučaju potrebe, nad određenom teritorijom protivnika ‘zasejati ‘ oblake velikim količinama srebrnog nitrata, što će prouzrokovati ogromne poplave na unapred određenim teritorijama.