Nesanica ne samo da sprečava normalno mentalno funkcionisanje, nego vremenom može da izazove brojne zdravstvene probleme, a najnovija istraživanja pokazuju da hroničan manjak sna povećava šanse za srčani i
moždani udar.
Taj rizik, pokazalo je istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "Evropski žurnal za preventivnu kardiologiju" raste od 11 do 27 odsto, ali, kako kažu autori, nije sasvim jasno šta ga uzrokuje.
Rezultati velikog dugogodišnjeg istraživanje pokazali su i da je taj rizik malo veći kod žena nego kod muškaraca. Kako objašnjavaju autori, žene su tim rizicima sklonije zbog genetskih razlika, hormona, stresa i reakcije na stres.
Zašto je važan kvalitetan san
Neurohirurg dr Dragan Savić iz Kliničkog centra Srbije kaže da nesanica povećava rizik od moždanog i srčanog udara, jer se oni koji pate od ovog problema ne oporavljaju tokom sna.
- Ukoliko imamo nesanicu, organizam nema vremena da se oporavi za dnevne aktivnosti, a tada pati i srce, mozak, kao i krvni sudovi - objašnjava Savić.
Neurohirurg dr Dragan Savić iz Kliničkog centra Srbije kaže da nesanica povećava rizik od moždanog i srčanog udara, jer se oni koji pate od ovog problema ne oporavljaju tokom sna.
- Ukoliko imamo nesanicu, organizam nema vremena da se oporavi za dnevne aktivnosti, a tada pati i srce, mozak, kao i krvni sudovi - objašnjava Savić.
Dijabetes i gojaznost
Prof. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog i doktor koji se bavi slip apneom, jednim od problema koji uzrokuje nesanicu, dodaje da problemi sa spavanjem mogu da izazovu i dijabetes i gojaznost.
- Nesanica je veliki problem, zbog čega je organizam umoran i ne stiže da se odmori i pripremi za aktivnosti tokom dana - objašnjava dr Radosavljević.
Prof. dr Tatjana Radosavljević, pulmolog i doktor koji se bavi slip apneom, jednim od problema koji uzrokuje nesanicu, dodaje da problemi sa spavanjem mogu da izazovu i dijabetes i gojaznost.
- Nesanica je veliki problem, zbog čega je organizam umoran i ne stiže da se odmori i pripremi za aktivnosti tokom dana - objašnjava dr Radosavljević.
Šta može da pomogne
Dobra vest je da većina problema sa spavanjem može da se reši. Razlog očajanja je nepoznavanje načina na koji san zaista funkcioniše, što uzrokuje napetost i probleme sa spavanjem.
- Potrebna je dobra higijena spavanja. To znači da bi trebalo svaki dan da budemo fizički i mentalno aktivni. To je dobra osnova za dobar san - savetuje dr Milan Milić, psihijatar.
Prema njegovim rečima, ako se neko bavi intelektualnim poslom, treba da upražnjava fizičku aktivnost do blagog umora.
- Tokom dana trebalo bi izbegavati dnevno spavanje. Ukoliko to neko radi, dnevni san treba da se limitira maksimum na jedan sat. Dugo spavanje preko dana nije poželjno i razbija noćni san - objašnjava dr Milić.
Dobra vest je da većina problema sa spavanjem može da se reši. Razlog očajanja je nepoznavanje načina na koji san zaista funkcioniše, što uzrokuje napetost i probleme sa spavanjem.
- Potrebna je dobra higijena spavanja. To znači da bi trebalo svaki dan da budemo fizički i mentalno aktivni. To je dobra osnova za dobar san - savetuje dr Milan Milić, psihijatar.
Prema njegovim rečima, ako se neko bavi intelektualnim poslom, treba da upražnjava fizičku aktivnost do blagog umora.
- Tokom dana trebalo bi izbegavati dnevno spavanje. Ukoliko to neko radi, dnevni san treba da se limitira maksimum na jedan sat. Dugo spavanje preko dana nije poželjno i razbija noćni san - objašnjava dr Milić.
Posle 20 sati zabrana za teške teme
Kafa, jaki čajevi su zabranjeni posle 18 sati. Svaki čovek trebalo bi da uvede uobičajene rituale pred spavanje. I ono što je bitno u večernjim satima, oko 20 sati, u kući treba zabraniti teške teme.
- Nikakvi problemi nisu toliki urgentni da ne mogu da sačekaju sutra. Najveći problem za standardnu nesanice je uznemirujuće stanje koje se noću prebiru po glavi za iznalaženje rešenja - objašnjava dr Milić.
Koja je idealna količina sna
Smatra se da je sedam sati idealna količina sna. Najkvalitetniji je dubok san, dakle, san u prvih četiri, pet sati. Najkasnije posle pet sati više ne tonemo u dubok san i pretežno sanjamo. Time se objašnjava fenomen da su neki ljudi odmorni već nakon četiri sata sna.
Smatra se da je sedam sati idealna količina sna. Najkvalitetniji je dubok san, dakle, san u prvih četiri, pet sati. Najkasnije posle pet sati više ne tonemo u dubok san i pretežno sanjamo. Time se objašnjava fenomen da su neki ljudi odmorni već nakon četiri sata sna.
Faze sna
Kako objašnjava dr Savić, postoje dve faze sna - REM faza, još poznatija kao faza dubokog sna u kojoj se sanja i non-REM faza u kojoj se ne sanja i ima četiri stupnja, od lakog sna do dubokog sna. Te dve faze spavanja se tokom noćnog odmora menjaju u više manjih intervala. Ako osoba ne prolazi kroz faze sna, može se reći da ima poremećaj spavanja.
Kako objašnjava dr Savić, postoje dve faze sna - REM faza, još poznatija kao faza dubokog sna u kojoj se sanja i non-REM faza u kojoj se ne sanja i ima četiri stupnja, od lakog sna do dubokog sna. Te dve faze spavanja se tokom noćnog odmora menjaju u više manjih intervala. Ako osoba ne prolazi kroz faze sna, može se reći da ima poremećaj spavanja.
Naravno, većina ljudi povremeno ima probleme sa spavanjem, ali kada se taj problem ponavlja iz noći u noć, tada definitivno postoji problem.
Studija o uticaju nesanice na pojavu šloga i infarkta trajala je 30 godina i pratila je 160.000 ljudi. Prethodne studije pokazale su da insomnija može promeniti metabolizam i funkciju endokrinih žlezda, povećati simpatetičku aktivnost kardiovaskularnog sistema, ali i dovesti do pojave visokog srčanog pritiska.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.