BRANKA PUJIĆ: Dragan je sebi ZACRTAO da ću mu biti žena! Poljubili smo se prvi put na DOČEKU!

Popularnu domaću seriju "Sinđelići" koja se bavi životom jedne savremene porodice, a rađena je po uzoru na špansku hit seriju "Seranovi", gledaoci ponovo m gledaju na malim ekranima, ali sa malom izmenom. Umesto Snežane Bogdanović, Branka Pujić glumi Lilu.

Branka ističe da se za seriju vezala i pre nego što je postala deo nje, a sličnost između uloge koju tumači i nje je velika.

"Lila i ja smo jako slične. Dobronamerne smo, iskrene i odane, s jedne strane posvećene porodici, a s druge strane volimo slobodu. Obe smo pedagozi i obožavamo svoju profesiju. Doduše, Lila je od mene impulsivnija, manje konzervativna, hrabrija, doslednija i odlučnija. Ima vrline koje ja nemam, ali nikad nije kasno. Kad porastem biću kao ona.

Iako je glumcu dosta teško da zameni nekoga na koga je publika već navikla, branka je sve simpatije osvojila spontano i začas. Uloga jedne obične supruge, majke, maćehe, prijateljice lepo joj je legla, a ekipa ju je prihvatila kao da su godinama radili zajedno.

Branka i njen suprug Dragan Jovanović u braku su više od dvadeset godina i iako se u javnosti ne pojavljuju prečesto zajedno, ne govore previše o svojoj vezi, važe za jedan od najlepših i najstabilnijih parova na našoj glumačkoj sceni. Dvadesetogodišnja ćerka Anđela, koja je, kako sama kaže likom i karakterom isti otac, pošla je roditeljskim stopama i igrala u serijama Moj rođak sa sela, TNT, filmu Zduhac.

"Počeli smo da se družimo još na Akademiji, a Dragan kaže da je čim me je ugledao sebi zacrtao da ću mu biti žena", priseća se Branka kako su se ona i njen suprug upoznali.

"Oduvek je postojala neka energija koja nas je spajala, bili smo veoma bliski prijatelji, a ja sam uživala u njegovom društvu. I tako... malo-pomalo, i prvi put smo se poljubili na dočeku 1990. godine. Dragan je veoma šarmantan, romantičan, istrajan i harizmatičan. Ima osobine viteza, ume da bude i opasan i nežan, i time me je osvojio zauvek".

"Iako sam mislila da se nikada neću udavati, pogotovo što od momenta kad smo započeli vezu to je bilo - to, i verujem da bismo ostali zajedno bez obzira na „papir “, ipak smo odlučili, malo i pod uticajem roditelja, da se venčamo. Nismo ni svadbu želeli, ali smo okupili rodbinu i prijatelje u restoranu sa pogledom na Dunav i Kalemegdan. Uveče smo otišli na medeni mesec u zamak Dunđerski. Ja u venčanici, Dragan u odelu, dvorac blista na mesečini, on me nosi u naručju... Taj dan pamtim kao jedan od najlepših u životu", uz osmeh kaže Branka.